Здравица
Узвија се
свијет на све стране,
Ка’ вук
када међу овце бане:
Што је
било, те га помамило?
Топ пуче
ли, сретоше л’ се мачи?
Ударили на
слабије јачи?
Јесу јади,
кад их изненади.
Чудо кажу,
а ту чуда није:
У цара се
весели и пије,
Цар
здравицу Кнезу ни напија.
А царска
се ријеч не завија.
Р’јеч је
царска! - може л’ да не грми?
Восци возе
куда крмар крми,
И р’јеч
срца - а коликог, Боже!
Тек це
срцу, а ђе друго може!
А
словенске колике су горе!
Могу л’ да
се на тај глас не оре?
А
славенска поља колика су!
Ваља да се
том одзову гласу!
А
славенских колко мора, рјека!
Узиграли,
да што, од одјека!
Око овогг
словенскога св’јета
И другог
је туђег сијасета:
Њима звуци
допаднули чудни.
Па
гракнули људи, кано будни!
Чудо кажу,
а ту чуда није!
Словенство
се весели и пије,
На
здравицу царску се одзива:
Боже, држ’
га силна, здрава, жива!
Симо Поповић
Глас
Црногорца 02-VII-1889
